Prvo, da riješimo jednu stvar. Ako ste poput mene i ne pričate francuski možda će vas zanimati da se Clafoutis izgovara kla-fu-ti. Sada kada smo i to riješili, red je da predstavim ovaj mali biser tradicionalne francuske kuhinje.
Clafoutis je mekan, sočan i ne odviše sladak kolač koji se isključivo radi od svježih trešanja. Ukusan je kao doručak, desert ili popodnevni slatki zalogaj. Poput većine tradicionalnih recepta i clafoutis je jednostavan i brz za pripremu. a koristi najbolje od prirode u datom trenutku. Trešnje.
Kod mene doma su se trešnje, dok sam odrastala, jele isključivo sirove i sa stabla. Ne bi stigle do kuhinje, a kamoli do pećnice. Sjećam se da sam svojedobno zamrzavnjem trešanja izazvala čuđenje i val nezadovoljstva ukućana. Ni clafoutis nije prošao bolje.
No, što mogu kada sam se zaljubila u ovu slasticu. Ne znam što mi je draže sočne trešnje, lagano zapečeni smeđi rub ili zlatna sredina kolača, nalik rožati. Tako ako volite rožatu, sigurno ćete voljeti i clafoutis. Jede se topao ili hladan, posut šećerom u prahu ili sa kuglom sladoleda. Obavezno ga probajte toplog sa sladoledom i/ili sirupom od višanja.
Tradicionalno Francuzi ne vade koštice iz trešanja. Čudaci. Navodono koštice kolaču daju poseban bademasti okus. No, koštice su nezgodne. Ja, kao Dalmatinka ne mogu dopusiti da išta stoji između mene i mog uživanja i zato ih vadim a kao zamjenu dodam ekstrakt badema u tijesto. Vi vidite i odlučite sami.
Naravno da u se tijesto možete uroniti i drugo voće, poput malina, višanja, borovnica ili marelica. Međutim, to onda više neće biti clafoutis, već flognarde. Čisto kažem ako patite na detalje pa su vam ovakve stvari bitne. I ne, nemojte me pitati kako se to čita. Nemam pojma, Znam samo da je jako ukusno.
